Hiperakuzija

Hiperakuzija je ekstremna osetljivost na zvučne podražaje u pacijentovoj okolini, a taj zvuk drugima ne predstavlja problem. Hiperakuzija je smanjena tolerancija na glasniji zvuk. Bilo kakav zvuk može izazvati reakciju kod ljudi s hiperakuzijom, čak i zvuk vlastitog glasa. Neprirodna i neuobičajena reakcija može se dogoditi odjednom ili se pogoršavati s vremenom.

Hiperakuzija se razlikuje od slučaja smanjene tolerancije na buku koju većina od nas ima kada smo umorni, ili pod stresom, ili kod reakcija na neugodan zvuk, poput škripanja krede po ploči.

Hiperakuzija može predstavljati samo blagu smetnju, pri kojoj na bučni podražaj ljudi osećaju neki oblik neugodnosti. Međutim, pojedini pacijenti mogu buku niskog intenziteta doživeti kao izrazito glasnu i tom prilikom osetiti tegobu. Pojedini pacijenti reaguju pokrivanjem uši ili napuštanjem prostorije. Plač, ljutnja i panična reakcija isto tako nisu neuobičajene. Kao rezultat, osobe s hiperakuzijom izbegavaju bučne situacije i društvene aktivnosti, što ih može uvesti u određeni stepen depresije.

Hiperakuziju mogu imati pacijenti i sa potpuno očuvanim sluhom.

Zbog jasnijeg razumevanja hiperakuzije neophodno je objasniti i pojmove rekrutmana, mizofonije i fonofobije.

• Rekrutman je vrsta intolerancije na zvuk povezana s gubitkom sluha. Iako tiši zvuk osoba ne može čuti, njegovo neznatno pojačanje doživljava kao prelazak u veliku buku u vrlo kratkom vremenu pa se čini kao da je neko naglo povisio glas i pustio preglasno televizor.
• Mizofonija se opisuje kao intenzivna odbojnost samo prema određenim zvucima, na primer vrisak dece, žvakanje hrane, disanje, ili zvuk pranja zuba.
• Fonofobija se definiše kao stalan i patološki strah od određenih zvukova.

Profesor Jastreboff je prvi definisao hiperakuziju, mizofoniju i fonofobiju, i dao predlog lečenja pacijenata sa ovim simptomima.

Kao i pacijenti sa tinitusom, pacijenti sa hiperakuzijom koji mogu i ne moraju imati slabiji sluh i/ili zujanje u ušima prolaze dijagnostički protokol u ORL i Tinitus centru. Pregled kod otorinolaringologa, pregled sluha audiološkim testovima (specifičnost za hiperakuziju je slušanje zvukova rastućeg intenziteta putem slušalica, pri čemu osoba pritiskom na dugme daje do znanja kad oseti da je zvuk na nivou neugodne jačine).  Koriste se i upitnici kako bi se napravila procena uticaja koju hiperakuzija ima na život osobe, i sprovodi se kategorizacija pacijenata i započinje lečenje.

Važno je isključiti svaki zdravstveni problem koji bi mogao uzrokovati hiperakuziju. Lečenje uzroka posledično bi izlečilo i posledicu. Većina pacijenata se tretira Jastreboffom metodom savetovanja (TRT-Tinnitus-Retraining-Therapy) sa terapijom zvukom. Ova terapija je široko prihvaćena u svetu i dostupna osobama sa teškom ili trajnom hiperakuzijom. Važno je da je sprovode stručnjaci koji su posebno obučeni u ovoj tehnici. S druge strane, nekim će se ljudima preporučiti i kognitivno-bihevioralna terapija.

Za hiperakuziju se smatra da nastaje kao posledica pojačavanja zvučnih signala od strane mozga. Savetovanje i terapija zvukom nastoje promeniti ovaj odgovor mozga eliminacijom negativnih emocionalnih asocijacija na određeni zvuk.

Savetovanje uči pacijente na koji način emocije i nervni sistem mogu igrati ulogu u hiperakuziji te ih stimuliše da nauče prepoznavati problematične zvukove kao neutralne signale.Terapija zvukom pomaže u ovom procesu tako da privremeno smanji osetljivost slušnog sistema tako da osoba može odlaziti u bučne prostore, a da ne oseća konstantno negativne emocije. Smanjenje osetljivosti uključuje slušanje i postupno navikavanje na zvuk koji se postiže generatorima zvuka.

Što su generatori zvuka?

Generatori zvuka su mali uređaji koji se nose poput slušnih aparata. Njihova je svrha proizvodnja stalnog i prijatnog zvuka, Zvuk ulazi u uvo putem kalupa koji je dizajniran tako da ne blokira slušni kanal, a pritom omogućava normalno primanje zvukova iz pozadine. Vrstu šuma, jačinu i potrebno dnevno vreme nošenja uređaja savetuje lekar koji sprovodi terapiju. Nakon 12 do 18 meseci korištenja generatora zvuka, većina ljudi se susreće sa dugoročnim poboljšanjem svog stanja, bez potrebe daljeg korištenja uređaja.

Koje promene u životnim navikama mogu biti od pomoći?

Savetuje se i sledeće:

Opuštanje – stres može pogoršati hiperakuziju. Slušanje umirujuće muzike i zvukova može delovati opuštajuće, naročito pred spavanje.
Izbegavanje nošenja čepića ili štitnika za uši – ovo neće pomoći ušima da se naviknu na buku, već mogu čak i pogoršati problem.

Kako može kognitivno – bihevioralna terapija biti od pomoći?

Kognitivno – bihevioralna terapija preporučuje se pacijentima s hiperakuzijom koji pate od depresije. Kognitivno – bihevioralna terapija počiva na ideji da misli pojedinaca utiču na njihovo ponašanje. Iz tog razloga nastoji se vežbama promeniti način razmišljanja osobe kako bi se zatim promenio i obrazac ponašanja. Ovo može biti posebno korisno za ljude koji osećaju snažnu emotivnu reakciju na zvukove, kao što je tuga, depresija, bes.